Dr­žav­no tu­ži­la­štvo Cr­ne Go­re još ću­ti po­vo­dom iz­ja­va biv­šeg mi­ni­stra Re­pu­bli­ke Srp­ske Mom­či­la Man­di­ća da je du­go­go­di­šnji cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić obez­bje­đi­vao go­ri­vo za ten­ko­ve u Sre­bre­ni­ci. Zlo­čin u Sre­bre­ni­ci se do­go­dio u ju­lu 1995. go­di­ne, a Mi­lo Đu­ka­no­vić je ta­da bio pre­mi­jer Cr­ne Go­re, kao i go­di­na­ma ka­sni­je, prak­tič­no sve do kra­ja 2016. go­di­ne. Iz slu­žbe za od­no­se s jav­no­šću cr­no­gor­skog dr­žav­nog tu­ži­la­štva ju­če ni­su od­go­vo­ri­li na pi­ta­nja „Da­na” da li is­pi­tu­ju Man­di­će­ve na­vo­de da je Đu­ka­no­vić obez­bje­đi­vao go­ri­vo za ten­ko­ve u Sre­bre­ni­ci.
Mom­či­lo Man­dić je za Dan” u ju­lu 2012. go­di­ne ka­zao da je Đu­ka­no­vić slao go­ri­vo za ten­ko­ve ko­ji su se bo­ri­li od Fo­če pre­ko Sre­bre­ni­ce.
– Ne mo­gu da za­bo­ra­vim po­moć ko­ju su Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­go­va vla­da 1994. go­di­ne upu­ći­va­li Voj­sci Re­pu­bli­ke Srp­ske i na­šem na­ro­du, i to u tre­nu­ci­ma ka­da nam je Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić uveo sank­ci­je. Go­ri­vo za na­še ten­ko­ve ko­ji su se bo­ri­li od Fo­če pre­ko Sre­bre­ni­ce do Bi­ha­ća i da­lje je slao upra­vo Đu­ka­no­vić. Ko zna šta bi bi­lo sa Re­pu­bli­kom Srp­skom da te po­mo­ći ni­je bi­lo. Mi smo bi­li pred po­ra­zom, a Đu­ka­no­vić nam je ta­da pro­dao naf­tu ko­jom smo na­pu­ni­li pra­zne re­zer­vo­a­re na­ših ten­ko­va i spa­si­li Re­pu­bli­ku Srp­sku – re­kao je ta­da Man­dić.
Me­đu­tim, cr­no­gor­sko Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo, ko­je je nad­le­žno i za rat­ne zlo­či­ne, a na či­jem če­lu je Mi­li­vo­je Kat­nić, ću­ti o even­tu­al­noj od­go­vor­no­sti du­go­go­di­šnjeg pre­mi­je­ra a sa­da­šnjeg li­de­ra vla­da­ju­ćeg DPS-a.
Osim što je po­me­nuo Đu­ka­no­vi­ća, Man­dić je iz­ja­vio i da ne smi­je za­bo­ra­vi­ti ni po­moć ko­ju im je upu­ći­vao ta­da­šnji mi­ni­star zdra­vlja Mi­o­mir Mu­go­ša, ko­ji je Her­ce­go­vi­ni da­ro­vao dvi­je polj­ske bol­ni­ce.
U iz­ja­vi za „Dan”, Ri­fat Ras­to­der, biv­ši po­sla­nik DPS-a i funk­ci­o­ner u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re, ko­ji je već du­že po­sve­ćen pro­ble­ma­ti­ci su­o­ča­va­nja sa isti­nom o de­ša­va­nji­ma u po­sled­njoj ju­go­slo­ven­skoj rat­noj dra­mi, is­ta­kao je da sva­či­ja od­go­vor­nost mo­ra bi­ti utvr­đe­na.
– U od­sud­nom pe­ri­o­du, ka­da se od­lu­či­va­lo o mo­gu­ćem mir­no­dop­skom ili rat­nom ra­zr­je­še­nju po­sled­nje ju­go­slo­ven­ske kri­ze, Cr­na Go­ra je bi­la, mo­žda, i od­lu­ču­ju­ći tas na va­gi u pri­log on­da­šnjih ostra­šće­nih za­go­vor­ni­ka si­le. Sa­mim tim bi tre­ba­lo bi­ti od­re­đe­na i nji­ho­va po­li­tič­ka i mo­ral­na od­go­vor­nost za de­ša­va­nja i, na­ro­či­to, zlo­či­ne ko­ji su usli­je­di­li. Za prav­nu kva­li­fi­ka­ci­ju po­je­di­nač­nog učin­ka, me­đu­tim, po­treb­ni su kon­kret­ni do­ka­zi. A nad­le­žni Me­đu­na­rod­ni sud za zlo­či­ne, iz­u­zi­ma­ju­ći je­dan ma­nji broj ofi­cir­skog ka­dra, ni­je dao do­volj­no ar­gu­me­na­ta da ih i op­tu­ži. Mo­gu­će da je to i zbog to­ga što ih ni­je sma­trao re­le­vant­nim u pro­ce­si­ma stvar­nog od­lu­či­va­nja – po­ja­snio je Ras­to­der.
Na­ža­lost, ka­ko je is­ta­kao, nad­le­žne me­đu­na­rod­ne in­stan­ce mal­te­ne istom tom ru­ko­vod­stvu i da­lje gle­da­ju kroz pr­ste oči­gled­nim pre­ćut­ki­va­njem i no­ve od­go­vor­no­sti za oči­gled­nu op­struk­ci­ju su­o­ča­va­nja sa isti­nom o de­ša­va­nji­ma u po­me­nu­tom pe­ri­o­du.
– Jer, upr­kos jed­nom bro­ju na­go­vje­šta­ja ci­vi­li­zo­va­ni­jeg po­na­ša­nja (pr­vo u re­gi­o­nu su­đe­nje za rat­ni zlo­čin ubi­ca­ma bo­san­sko-her­ce­go­vač­ke po­ro­di­ce Kla­puh, pr­vo u re­gi­o­nu hap­še­nje i su­đe­nje jed­nom od ak­te­ra ot­mi­ce put­ni­ka iz vo­za Be­o­grad–Bar; vi­so­ki pred­stav­ni­ci Cr­ne Go­re su me­đu pr­vi­ma u re­gi­o­nu oda­li po­štu žr­tva­ma ge­no­ci­da u Sre­bre­ni­ci, i slič­no) iako je i u Cr­noj Go­ri kao i u ime Cr­ne Go­re na dru­gim pod­ruč­ji­ma u istom tom pe­ri­o­du po­či­njen i je­dan broj zlo­či­na, oni ne sa­mo što do dan-da­nas ni­je­su na ade­kva­tan na­čin ap­sol­vi­ra­ni, ne­go svi su iz­gle­di da za ta­ko ne­što ne­ma ni po­li­tič­ke ni in­sti­tu­ci­o­nal­ne vo­lje – re­kao je Ras­to­der.
On je ob­ja­snio da, po­red dva već po­me­nu­ta, i sud­ski, ka­ko-ta­ko, ap­sol­vi­ra­na zlo­či­na „Ubi­stvo po­ro­di­ce Kla­puh iz BiH” i „Ot­mi­ca put­ni­ka iz vo­za Be­o­grad–Bar”, u ko­ji­ma su, do­du­še, glav­ni ak­te­ri bi­li stra­ni dr­ža­vlja­ni, sud­ski su – i to tek na­kon na­ših vi­še­go­di­šnjih pro­ziv­ki u Skup­šti­ni Cr­ne Go­re i jav­no­sti – ter­ti­ra­ni i sle­de­ći slu­ča­je­vi.
– Is­tra­žni i sud­ski po­stu­pak je vo­đen pro­tiv šest osum­nji­če­nih za rat­ni zlo­čin iz 1991. i 1992. go­di­ne – mu­če­nja i dru­ge tor­tu­re za­ro­blje­ni­ka u „Sa­bir­nom cen­tru Mo­rinj” kod Ri­sna. Su­đe­no je de­ve­to­ri­ci osum­nji­če­nih za rat­ni zlo­čin pro­tiv ci­vil­nog sta­nov­ni­štva – de­por­ta­ci­je iz­bje­gli­ca iz BiH iz Cr­ne Go­re, to­kom 1992. i 1993. go­di­ne. Su­đe­no je sed­mo­ri­ci osum­nji­če­nih za zlo­čin – kr­še­nja pra­vi­la me­đu­na­rod­nog pra­va na šte­tu ci­vil­nog sta­nov­ni­štva bo­šnjač­ko-mu­sli­man­ske na­ci­o­nal­no­sti sa pod­ruč­ja Bu­ko­vi­ce kod Plje­va­lja. Su­đe­no je dvo­ji­ci osum­nji­če­nih za na­pad na kom­bi sa rad­ni­ci­ma ŠIK-a „Ve­li­mir Ja­kić” u Plje­vlji­ma. Su­đe­no je pe­to­ro li­ca za dje­lo „te­ro­ri­zma” u Plja­vlji­ma, ko­je je ka­sni­je pre­i­na­če­no na „ome­ta­nje slu­žbe­nog li­ca u vr­še­nju slu­žbe­nih rad­nji”. Su­đe­no je osmo­ri­ci za zlo­čin li­kvi­da­ci­je iz­bje­gli­ca sa Ko­so­va apri­la 1999. go­di­ne, u mje­stu Kla­u­đer­ski Laz kod Ro­ža­ja. Ipak, iz­u­zev osu­de če­tvo­ri­ce ak­te­ra de­ša­va­nja u tzv. lo­go­ru „Mo­rinj”, za ko­ji je ne­po­sred­no bi­la za­in­te­re­so­va­na su­sjed­na Hr­vat­ska, u osta­lim slu­ča­je­vi­ma u ko­ji­ma su ak­te­ri bi­li dr­ža­vlja­ni Cr­ne Go­re, na­vod­no, ni­je bi­lo do­ka­za za bi­lo ka­kvu kri­vi­cu – ka­zao je Ras­to­der.
Ko­or­di­na­tor Gra­đan­ske ali­jan­se Mi­lan Ra­do­vić na­vo­di da za­sad imao de­kla­ra­ci­je, od­šte­tu žr­tva­ma za zlo­čin za ko­ji ni­je­su utvr­đe­ni kriv­ci i sud­ske pre­su­de po ko­ji­ma je naj­ve­ću ka­znu do­bio ku­var.
– A od kom­pen­za­ci­ja žr­tva­ma naj­ve­ću ko­rist ima­li su oni ko­ji su uče­stvo­va­li u kre­i­ra­nju at­mos­fe­re za zlo­čin. I na kra­ju na­gra­de za mi­ro­tvor­stvo upra­vo vo­đa­ma zlo­či­nač­kog po­du­hva­ta su tu­žna sli­ka cr­no­gor­skog su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­šću. Naj­ve­ća iro­ni­ja je da su žr­tve čak po­če­le da po­dr­ža­va­ju dže­la­te. Sre­ćom, po­sto­ji do­sta pi­sa­nih tra­go­va i svje­do­ka pa u da­nu ka­da Mi­lo­še­vi­će­vi sa­bor­ci bu­du mo­gli da od­go­va­ra­ju, uz sve osta­lo, i ovo im ne­će bi­ti za­bo­ra­vlje­no. Zna se ko je slao Ka­ra­dži­ću go­ri­vo, ko je ju­ri­šao na Du­brov­nik, de­por­to­vao iz­bje­gli­ce, et­nič­ki či­stio Bu­ko­vi­cu i na kra­ju op­stru­i­rao prav­du – ka­zao je Ra­do­vić. M.VE­ŠO­VIĆ


Kri­je se isti­na

Sa­rad­nik u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Ta­ma­ra Mi­laš ka­že da je ve­o­ma va­žno in­si­sti­ra­ti na utvr­đi­va­nju od­go­vor­no­sti svih onih ko­ji su na raz­li­či­te na­či­ne do­pri­ni­je­li ge­no­ci­du u Sre­bre­ni­ci i upo­re­do nje­go­va­ti kul­tu­ru sje­ća­nja na žr­tve.
– Za­bri­nja­va­ju­će je što cr­no­gor­ski obra­zov­ni si­stem ovaj, kao ni dru­ge rat­ne zlo­či­ne iz sa­vre­me­ne isto­ri­je ne pre­po­zna­je kao bit­ne za ob­ra­du. Do­bi­ja­mo ge­ne­ra­ci­je stu­de­na­ta i đa­ka ko­ji o Sre­bre­ni­ci ne zna­ju ni­šta, jer u udž­be­ni­ci­ma ne po­sto­ji ni­jed­na re­če­ni­ca o ge­no­ci­du u Sre­bre­ni­ci – re­kla je Mi­laš.


Bje­že od od­go­vor­no­sti

Se­kre­tar Gra­đan­skog po­kre­ta URA Mi­le­ta Ra­do­va­nić na­vo­di da je iz­ra­zi­to po­treb­no da, kao dru­štvo, is­ka­že­mo ja­san stav pre­ma zlo­či­ni­ma po­či­nje­nim u Sre­bre­ni­ci, ali i na mno­gim dru­gim mje­sti­ma ši­rom na­še biv­še dr­ža­ve, te da po­kre­ne­mo pri­je­ko po­treb­ne pro­ce­se su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­šću.
– Po­seb­no za­bri­nja­va to što sa­da­šnju vlast u Cr­noj Go­ri či­ni ista ona gar­ni­tu­ra ko­ja je pro­is­te­kla iz ma­tri­ce rat­nih ide­o­lo­gi­ja de­ve­de­se­tih. Ti po­li­tič­ki ka­me­le­o­ni mi­je­nja­li su svo­ju ide­o­lo­šku stra­nu vi­še pu­ta i pri­la­go­đa­va­li se ak­tu­el­nim po­li­tič­kim tre­nu­ci­ma, ali isto­ri­ja ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti nji­ho­vo ak­tiv­no uče­šće u rat­nim po­ho­di­ma – ka­že Ra­do­va­nić.


Ko­me­mo­ra­ci­je ni­je­su do­volj­ne

Tim Ani­me je na­veo da je pro­ces is­cje­lje­nja dru­štva ote­žan or­ga­ni­zo­va­nim za­bo­ra­vom i ve­li­ča­njem zlo­či­na­ca, a da iz­o­sta­je i uva­ža­va­nje pat­nji žr­ta­va.
– Upr­kos sim­bo­lič­kog iz­vi­nje­nja, obi­lje­ža­va­njem ovog da­na pri­su­stvom lju­di iz vla­sti ko­me­mo­ra­ci­ji i po­sje­ta­ma spo­me­ni­ci­ma žr­tva­ma u Cr­noj Go­ri se ne raz­vi­ja svi­jest o va­žno­sti isti­ne i od­go­vor­no­sti za uči­nje­no. Go­vo­ri­ti o po­sle­di­ca­ma rat­nič­ke pro­šlo­sti zna­či go­vo­ri­ti o bu­duć­no­sti u mi­ru – ka­za­li su uz Ani­me.


Za­ma­glji­va­nje isti­ne

Ka­ko je re­kao Ri­fat Ras­to­der, te­ško se ote­ti uti­sku da su svi sud­ski pro­ce­si bi­li sa­mo u funk­ci­ji kla­sič­nog za­ma­glji­va­nja isti­ne i pod­hra­nji­va­nja am­ne­zi­je sve­ga što bi mo­glo i aso­ci­ra­ti na kon­kret­nu od­go­vor­nost.
– Otu­da i uvje­re­nje da bi sva­ka iole objek­tiv­ni­ja ana­li­za po­tvr­di­la da se ubje­dlji­va ve­ći­na gra­đa­na da­nas lak­še i jed­no­stav­ni­je sje­ća go­di­šnji­ca i da­tu­ma ko­je­ka­kvih sred­njo­vje­kov­nih bi­ta­ka sa Tur­ci­ma ne­go da­tu­ma ne­dav­nog ne­slav­nog po­ho­da na Du­brov­nik, Vu­ko­var, Sa­ra­je­vo, Sre­bre­ni­cu i slič­no. Naj­vje­ro­vat­ni­je zbog to­ga ma­lo njih se i do­ti­če pi­ta­nje od­go­vor­no­sti za pred­met­na de­ša­va­nja. Osta­je još da vi­di­mo ho­će li i na to nad­le­žne me­đu­na­rod­ne in­stan­ce i da­lje sve ću­ta­ti. Mi ne­ki će­mo, u sva­kom slu­ča­ju, i jed­ne i dru­ge stal­no pod­sje­ća­ti i pro­zi­va­ti. Bi­će ta­ko i u uto­rak, 11. ju­la, na Dan sje­ća­nja na sre­bre­nič­ke, kao i sve dru­ge ci­vil­ne žr­tve iz po­sled­nje ju­go­slo­ven­ske rat­ne dra­me, kao i sva­kom dru­gom po­god­nom pri­li­kom – ka­že Ras­to­der.